Da li vam prethodna rečenica zvuči nerazumljivo i besmisleno? Da li bar možete da odredite jezik na kojem je napisana? Zvuči kao srpski, mada... Ako mislite da zvuči besmisleno zato što je izvučen iz konteksta, pokušajte sami da zamislite dijalog u koji biste mogli da uklopite ovakav izraz.
Hajde da probamo da prevedemo ovaj naslov na engleski, ali doslovno: "Not that I know, but that's just me". Ako dovoljno dobro poznajete engleski, složićete se da ova rečenica ima nekog smisla ako se postavi u odgovarajući kontekst. Štaviše, ne samo da ima smisla, nego su u pitanju dve često korišćene engleske fraze. Ako sada pokušamo pravilno da prevedemo ovu englesku rečenicu nazad na srpski, zadržavajući duh i smisao izraza, dobili bismo nešto slično ovome: "Nije mi poznato, ali to je samo do mene." Da li vam ovo zvuči smislenije od rečenice sa početka teksta? Moralo bi.
Ovde se radi o pojavi koja se u poslednje vreme sve više sreće u govornom i pisanom srpskom jeziku, nastaloj pod uticajem engleskog (ili ređe drugih jezika), a naziva se različitim terminima: pragmatički anglicizam, neadaptirana diskursna formula, metafraza (nasuprot parafrazi) ili najkraće - kalk. U ovom tekstu će biti više reči o sintaktičkim kalkovima. O ovoj pojavi je još uvek malo pisano, ako izuzmemo stručne lingvističke krugove. To je zbog toga što kalkovi nisu toliko upadljivi kao anglicizmi na nivou leksike, o kojima je zaista napisano mnogo tekstova, pa i na blogovima. Šta je to, zapravo, kalk?
Kalk (od francuskog calque, otisak) jeste termin koji se upotrebljava da označi stvaranje novih reči u jednom jeziku po ugledu na reči iz drugih jezika. Sintaktički ili frazeološki kalk je kalk koji obuhvata duži izraz ili rečenični obrt. Na primer, izraz došao je k sebi (u značenju osvestio se ili pribrao se) nastao je u srpskom jeziku pod uticajem nemačkog. Još neki od primera sintaktičkog kalka u srpskom jeziku, nastalih pod uticajem nemačkog i drugih evropskih jezika, su postaviti pitanje, uzimati u obzir, imati smisla za nešto, još uvek itd. (Vikipedija)
Mnogo je tekstova napisano o korišćenju anglicizama u srpskom jeziku na nivou leksike i morfologije, a takve primere je lakše i prepoznati. To je i razlog što se ova tematika više obraćuje na blogovima, ali u stručnoj javnosti nije zanemaren ni prodor anglicizama u domen frazeologije i sintakse. Kao što sam već napomenuo, sintaktički kalkovi nisu toliko upadljivi i smatraju se razumljivima pošto se koriste u komunikaciji sa sagovornicima iz istih društvenih grupa koje su povezane profesionalno, generacijski, socijalno ili u okviru uže grupe. [4, str. 81]
Prilikom korišćenja sintaktičkih kalkova u govoru, govornik zapravo koristi srpski jezik, ali u formi koja je razumljiva tek pošto je prevedete na engleski, što podrazumeva da morate poznavati engleski jezik, i to na naprednom nivou.
Rečenice koje sadrže sintaktičke kalkove obično izgledaju kao da ih je prevodio Google translate. Pa čak i Google translate je već "naučen" da prepoznaje često korišćene frazeologizme (idiome)[9], kao što je "raining cats and dogs", koji će pravilno prevesti sa "lije kao iz kabla", ali "zaigraće mečka i pred njihovim vratima", sa značenjem „и њима ће се нешто непријатно десити" [9] još uvek ne prepoznaje, nego ovaj izraz doslovno prevodi ("a bear will dance in front of their door too").
Kako bi se mogla nazvati ova nova podvarijanta našeg jezika? Srpgleski? Do you speak Serbglish?
Sledi detaljnija analiza sintaktičkih kalkova datih kao primer na početku ovog teksta, i još jedan primer kalka preuzetog iz nemačkog jezika u novije vreme:
"Ne da ja znam" - "Not that I know", što bi - prevedno sa srpskog na engleski, pa onda opet na srpski - bilo: "Koliko ja znam, ne". Sagovornik koji uspe da se prebaci u englesku matricu razmišljanja, ovo bi razumeo kao "ne znam", dok bi sagovornik koji ne poznaje engleski, na osnovu tradicionalnog srpskog ovo razumeo kao "ja to znam jako dobro" što ima suprotno značenje od onoga što je govornik nameravao da iskaže. Analogija: "Ne da ja igram šah" - značenje: "Ja jako dobro igram šah".
Sagovornik koji ne poznaje engleski jezik u dovoljnoj meri, ovakve fraze može da protumači potpuno dugačije, pa čak i suprotno, od načina na koji je govornik želeo da one budu shvaćene. To je tako iz prostog razloga što je za prepoznavanje ovakve jezičke zamke potreban određeni, i to visok, nivo poznavanja jezika iz koga se "pozajmljuju" ove fraze.
Pored pragmatičkih anglicizama, prepoznatljivi su i sintaktički kalkovi pozajmljeni iz nemačkog jezika. Poslednjih godina svakodnevno nas sa reklamnih panoa (bilborda) i TV reklama bombarduje izraz "već od" što je preuzeto od nemačkog "schon ab", a znači "najniža cena" u kontekstu u kojem se najčešće koristi. Do pre nekoliko godina, izraz "već od" u srpskom jeziku jednostavno nije postojao (sem ako nije bila u pitanju vremenska odrednica), ali prodorom stranih trgovinskih lanaca na naše tržište, i preuzimanjem regionalne industrije od strane multinacionalnih kompanija kao sto je nemački Henkel (koji svoje već gotove reklame samo nadsinhronizuju uz, naravno, kalkovani prevod), korišćenje ovakvih neadaptiranih prevoda nam je nametnuto, pa se (nažalost) može reći i da je usvojeno i opšteprihvaćeno. Interesantno je da nemački izraz "schon ab" nije toliko uticao na engleski i neke druge zapadnoevropske jezike, tako da u engleskim oglasima češće nalazimo izraze kao što su "as little as" ili "starting at", ali može da se nađe i taj nezgrapni "already as of", što je u stvari "schon ab".
Pragmatički anglicizmi sreću se najčešće u govornom, a nešto ređe u pisanom jeziku urbanih govornika, posebno onih mlađih i obrazovanijih. Takođe, mogu se naći i u dijalozima iz filmova, serija, crtanih filmova i popularne beletristike prevedenim s engleskog jezika. Pragmatički anglicizmi zabeleženi su i u nekim oblicima usmene i pisane javne i službene komunikacije, prvenstveno u sferi usluga, i gotovo isključivo kada se radi o stranim firmama i njihovim ekspoziturama i franšizama.[1]
Razlozi nastanka i ovakve upotrebe pragmatičkih anglicizama mogu biti
predmet posebnog interdisciplinarnog etnografskog i korpusnog istraživanja, ali izvesno je da se radi o kombinaciji faktora, od kojih ćemo najočiglednije samo pomenuti:
– nemarni prevodioci direktno prenose ili kalkiraju sintagmu/rečenicu iz engleskog (na primer: "Ti ne želiš da znaš" od engleskog "you don’t want to know", u značenju ,,Ma ne pitaj”, ,,Bolje ne pitaj”);
– uzvici na engleskom koji se čuju u originalu filma su zvučni, upečatljivi i atraktivni, pa ih mladi lako „pokupe” (na primer: vau, engleski wow; baj-baj, engleski Bye-Bye);
– srpski govornici, posebno mladi i urbani, teže da zvuče „svetski” i pomodno;
– deca žele da imitiraju svoje crtane junake, koje čuju u sinhronizovanim filmovima, a tinejdžeri i mladi junake popularnih TV serija;
– diskursne formule poslovne komunikacije i propisanog kôda u stranoj firmi direktno se prenose u srpski jezik (na primer, u Mekdonaldsu čujemo: "Izvolite, ovo je Vaš račun/kusur" od engleskog "Here is your bill/change").[1]
– nemarni prevodioci direktno prenose ili kalkiraju sintagmu/rečenicu iz engleskog (na primer: "Ti ne želiš da znaš" od engleskog "you don’t want to know", u značenju ,,Ma ne pitaj”, ,,Bolje ne pitaj”);
– uzvici na engleskom koji se čuju u originalu filma su zvučni, upečatljivi i atraktivni, pa ih mladi lako „pokupe” (na primer: vau, engleski wow; baj-baj, engleski Bye-Bye);
– srpski govornici, posebno mladi i urbani, teže da zvuče „svetski” i pomodno;
– deca žele da imitiraju svoje crtane junake, koje čuju u sinhronizovanim filmovima, a tinejdžeri i mladi junake popularnih TV serija;
– diskursne formule poslovne komunikacije i propisanog kôda u stranoj firmi direktno se prenose u srpski jezik (na primer, u Mekdonaldsu čujemo: "Izvolite, ovo je Vaš račun/kusur" od engleskog "Here is your bill/change").[1]
Još jedan primer koji sam nedavno preuzeo sa fejsbuka metodom slučajnog izbora: "Prednovogodišnja pred-NY-resolution radionica o promenama razmišljanja koja te mogu učiniti efikasnijim i uspešnijim!" - fejsbuk objava (tzv. status) koja u sebi sadrži elemente anglosrpskog na skoro svim nivoima - od leksičkog (moglo bi se čak reći da ovde imamo anglosrpski pleonazam ili tautologiju - "prednovogodišnja pred-NY") do sintaktičkog kalka ("koja te mogu učiniti" - "that can make you"). Pa još i direktni (fonološki neadaptirani) anglicizam "resolution". Zatim - "radionica", što je doslovni prevod američkog izraza "workshop" umesto korišćenja našeg izraza sekcija, kružok ili radna grupa. Može se i izolovano posmatrati sintagma "resolution radionica", koja je takođe zanimljiva za analizu po najmanje tri aspekta, ali time bih izašao daleko izvan okvira ovog teksta.
Ažurirano 28. decembra 2014.
"Zato smo, na kraju dana, tu jedni za druge." - "That is why we are here for each other at the end of the day."
Ovu rečenicu je bilo lako prevesti na engleski. Ali...
Čak i engleski rečnici fraza imaju sasvim drugačije tumačenje fraze "at the end of the day" nego što je "kada sunce zađe, i kad padne mrak". Pravo tumačenje značenja ovog izraza, prema Oksfordskom rečniku, je sledeće - koristi se za isticanje najznačajnije činjenice pošto su sve ostale razmotrene, dakle nema nikakve veze sa zalaskom sunca i nastupanjem noći. Odgovarajuća fraza u srpskom jeziku bi bila "u krajnjem slučaju" (ili "na kraju krajeva", "na koncu konca"). Dakle, rečenica koja je uzeta za primer, glasila bi: "Zato smo u krajnjem slučaju tu, jedni za druge." Mada, ako ćemo da budemo dosledni do kraja, i deo rečenice "jedni za druge" ("for each other") može da se posmatra kao kalk, jer bi u duhu srpskog jezika rečenica lepše zvučala formulisana ovako: "Zato smo na kraju krajeva tu, da se nađemo jedni drugima." Uporedite sada ovu poslednju rečenicu sa onom na početku pasusa, i sami donesite zaključak.
IDIOMS
at the end of the day
(British English, informal)used to introduce the most important fact after everything has been considered
At the end of the day, he'll still have to make his own decision.
Korišćenje kalka "na kraju dana" u srpskom jeziku je jednako besmisleno kao kada bismo za kišu koja "lije kao iz kabla" rekli da "padaju mačke i psi", kako se kaže na engleskom. Inače, ovaj kalk, kao i većina ostalih u skorije vreme neformalno uvedenih u upotrebu, može da se čuje uglavnom u krugovima eksperata koji jesu stručni u određenoj oblasti nauke ili tehnike, ali nisu u stanju (ili nisu zainteresovani, ili ne shvataju važnost toga) da svoje znanje pretoče u govornu ili pisanu formu prilagođenu svom maternjem jeziku. Tako nastaju ovakve konstrukcije bez značenja i smisla, koje čine da se naše izvorne jezičke forme postepeno zaboravljaju.
Na kalkove nisu imuni ni pisci scenarija TV serija, pa tako imamo jedan primer iz popularne bosanske serije "Lud, zbunjen, normalan". Da li slučajno, ili da bude u duhu vremena, uglavnom, ovo možemo čuti u jednom kafansko-poslovnom razgovoru. Faruk Fazlinović priča sa poslovnim partnerom u lokalnom kafiću, i u jednom trenutku kaže: "Imaš moju pažnju". Očigledan kalk iz engleskog "you've got my attention". Što bi se kod nas reklo: "Slušam te pažljivo". Da li i ja "imam vašu pažnju", ili vi ipak pažljivo čitate šta pišem?
I šta reći na kraju, sem citirati [11] Nebojšu Milosavljevića:
,,Jer šta je čovek bez svog lengvidža? Zero!“
,,Jer šta je čovek bez svog lengvidža? Zero!“
Literatura:
1. ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LIV/1, Novi Sad, 2011. - str. 261 do 273, naučni rad: PRAGMATIČKI ANGLICIZMI U SRPSKOM JEZIKU, Biljana Mišić Ilić, Vesna Lopičić2. Tvrtko Prćić (Filozofski fakultet, Novi Sad), ADAPTACIJA NOVIH REČI IZ ENGLESKOG JEZIKA PREVOĐENJEM, VII симпозијум: Контрастивна, теоријска и примењена језичка истраживања 25-27. октобра 2001.
3. ZBORNIK U ČAST Svenki Savić - DISKURS I DISKURSI, FILOZOFSKI FAKULTET UNIVERZITETA U NOVOM SADU, ŽENSKE STUDIJE I ISTRAŽIVANJA, Novi Sad, 2010
4. PRIMENJENA LINGVISTIKA U ČAST RANKU BUGARSKOM, Jezik u upotrebi, Novi Sad, 2011, str. 71 do 93, Biljana Mišić Ilić: ANGLOSRPSKI I SERGLISH: DVA VARIJETETA SRPSKOG JEZIKA NASTALA POD UTICAJEM ENGLESKOG (rad je u okviru projekta 178014 Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije)
5. POZAJMLJENICA ILI PROMENA KODA? ENGLESKI JEZIK U SRPSKOM I POLJSKOM PISANOM DISKURSU, Goran Injac
6. How language is literally losing its meaning (The Guardian)
7. Literal translation (Wikipedia)
8. Untranslatability (Wikipedia)
9. Фразеологизми (Википедија)
10. Твртко Прћић (Филозофски факултет, Нови Сад), КАКО СЕ НА ЕНГЛЕСКОМ КАЖЕ OЛДТАЈМЕР? АНГЛИЦИЗМИ КАО СРПСКО-ЕНГЛЕСКИ ЛАЖНИ ПАРОВИ (Изворни научни рад)
11. Milosavljević, Nebojša (2005). Uh, Kanada. Priče iz obećane zemlje. Toronto: PrintMan Inc. Toronto.
.jpg)
