Kockice odrastanja


Sakupljeno iz svih dosadašnjih tekstova na temu iz naslova, i dodato po nešto novo...



Aca, septembar 2009: "Vesti za vestima! To mrzim kod tebe i dede!" I u pravu je dete, potpuno! Ovo potiče iz davnog perioda u kojem sam još "bolovao" od zavisnosti zvane televizija - daleko bilo! Televizija? Šta je to?

2010. godina - Dejan, sa svojih osam godina, ležeći u mraku duboko zamišljen i zagledan u plafon, posle više minuta ćutanja (što je inače retkost): "Po jednoj stvari verujem u Adama i Evu, a po drugoj stvari verujem u majmuna."


Decembar 2010 - Petar, Acin drug iz razreda: "Blago tebi, Aco, ti dobiješ dva i na tebe tata uopšte ne viče, a ja dobijem čet'ri plus, mene tata 'oće da zakolje!"

Januar 2011, mama: "Aco, imaš deset godina, ne veruješ valjda u Betmena?", a on će njoj na to kao iz puške: "Pa i ti imaš 45 godina pa veruješ u boga."


2012 - Aca, peti razred, nedavno dobio mobilni, nije ga koristio za SMS, bar kod kuće nije pokazivao da zna. Ja, u poznim četrdesetima, sluđeni i zabrinuti roditelj. Prvu poruku sam poslao tek radi reda, nisam znao čak ni da li mu je mobilni u stanu ili ga je mama ponela na posao, a ponajmanje sam očekivao neki odgovor.
Ja: Cao, jesi poceo da radis domaci?
Aca: Jesam.
Ja: Super! :)
Aca: Ti si genije.:-P
(tu sam ostao bez teksta, ali on očekuje odgovor...)
Aca: Odgovori mi nesto.:-)
Ja: Haha, zasto genije? :)...
Aca: Nema veze.:-D
Ja: E, nisam ti rekao... ti si isto genije :-D Ajd sad uči!
Aca: I ti na posao.:-x
Ja: Don't worry, I'm working :)))
Aca: Ok you working!:-|
Ovde sam totalno ostao bez teksta! Ostavio dete na miru da mu više ne smetam.

Avgust 2012: 
"Tata, ti si i na televizoru admin!" - Aca, posle uvođenja IPTV-ja.

Novembar 2012:
Mama, iz kuhinje: "Aleksandreeeee!!!!!"
Ja, sa Acom u dečijoj sobi: "Jesi čuo šta ti je rekla?" (podrazumevam da dete zna da čita između redova)
Aca: "Znači, vokativ!"
Nesvest.

2012, četvrti razred, prvo polugodište: 
Dejan izrazio želju da ima klavir. Jedna prijateljica mi je rekla da na to gledam sa svetlije strane - šta bi bilo da voli konje. Utešno.

Februar 2013, šesti razred, drugo polugodište. Ocene - očajne. Objektivno. Pubertet - sve kao po knjizi. Dovijam se na sve moguće načine da ne zaboravi da škola postoji. Najnovija roditeljska izmišljotina - SMS učenje. Ja na poslu, on kod kuće. Znam da je danas na programu nemački. Znam i aktuelnu lekciju, pa izmišljam rečenice i šaljem mu ih SMS-om, a on šalje prevode. "Upecao" se na metodu, novo je pa mu je zanimljivo. Mada, priznaje da koristi google translate, što, u suštini, i nije loše. Važno je da je usredsređen na bilo šta školsko, na bilo koji način. Pošto se metoda prvog dana pokazala kao uspešna, odlučim da probam isto i drugog dana, ali ne znam koji predmet je na dnevnom redu. 
U neko doba prepodneva, šaljem poruku: "Ćao, šta učiš?" 
Za tri sekunde stiže odgovor: "Prvo se pita šta radiš, pa ti ja kažem učim, i ..."
Biće advokat, neka me grom spali ako neće! Ili filozof... Teško meni. Filozof u pubertetu.

Februar 2013, Aca:
Dolazi kući. Imao je kontrolni iz fizike.
"Za malo da dobijem četiri!"
"Dakle dobio si tri plus? Pa dobro, nije loše, ali moglo je i bolje... Šteta za četvorku." - kažem ja. Neizlečiva roditeljska naivnost.
"Ne, dobio sam dva."
I za ovo on ima potpuno racionalno objašnjenje. Zar je neko sumnjao da će ga biti? Koma...


Decembar 2013:
Dolazim kući sa posla i zatičem Dekija kako gleda neku gadost od 18+ filma na kanalu koji se zove "Pink Horror", u porodičnom terminu, pet popodne. Prvo, nisam znao da postoji taj kanal, a drugo, sam naziv kanala je pleonazam.
Gasim TV.

2013.g. - kraj decembra:
Stiže Aca iz škole, i odaje mi tajnu - uštedeo je za nove petardeali o-g-r-o-m-n-e!!! Rekao sam mu - okej, sad si kupio, i više nemoj. A on kaže: "Pa kupiću još za novu godinu!"
Naivni ja, bio sam ubeđen da su ove za novu godinu...

27. decembar 2013. Biseri se nižu dan za danom, dečiji ili u vezi dece, nebitno. Pišem sve.
Ovaj moj stariji mangup "izgubio" dve knjige - biologija i istorija. Istoriju nađem na Kupindu, ali - biologija se rasprodala. Šta ću, moram kod izdavača. Na sajtu piše da se naručuje preko pozivnog (u narodu poznatijeg kao call) centra pošte, preko posebnog broja izdvojenog za tu namenu.
Zovem. Slušam uvodni govor sa automata koji traje i traje, pa zatim: "Svi operateri su trenutno zauzeti..."
Muzika. Pa opet iz početka.
Posle hiljaditog poziva dobijem operaterku.
"Dobar dan, želim da naručim biologiju za sedmi razred od izdavača Eduka."
Traži mi lične podatke - izdiktiram. 
Pita: "Šta naručujete?"
"Biologiju za sedmi razred, šifra knjige na sajtu izdavača 707" - kažem joj sve što je potrebno.
Ona opet: "Biologiju?"
"Da."
"Za koji razred?"
"Sedmi."
"Osnovne škole?"
Dramska pauza. Zona sumraka.

April 2014:
Mama: "Aleksandre, ti si meni nesto obećao - da ćes slušati muziku i učiti geografiju."
Na to se ubacuje Deja: "Pa i sluša!"
Koma.

Maj 2015:
Aca: "Stevin brat će sad na fakultet."
Mama: "Koji?"
Aca: "Rođeni."
Ja: pao sa stolice.


Gledamo Aca i ja fotke na kompu, i naiđemo na sliku orangutana. Aca krene da se kikoće, a ja ću: "Šta se smeješ, čovekov najbliži rođak!" 
A on kao iz puške, ubode me prstom u rebra i kaže: "Meni najbliži rođak si TI."
Majmun tatin.

Septembar 2015:
Nisu samo deca biseri - i bake su.Moja mama sedne u auto svake prestupne, ali je zato na fejsu i skajpu ceo dan. Zna sve cake o četu i mejlu. Zna šta je smajli i da forvarduje atačment. Ide joj internet skoro kao pravljenje zimnice.
Dođem po nju da je vozim u grad. Sedne, i ne može da ubode pojas u kopču. Nabada deset minuta, i na kraju uspe​ i​ kaže: "Ulogovala sam se u sedište."

​Ah, te bake dvadeset i prvog veka!​ Koma...
Enhanced by Zemanta

0 comments:

Your opinion...