Vesti nas čine bolesnima

Foto priv.rs
Vesti su loše za vaše zdravlje. One dovode do straha i agresivnosti, i sputavaju vašu kreativnost i sposobnost dubokog razmišljanja. Rešenje? Potpuno prekinite da ih pratite.

Tokom nekoliko poslednjih decenija, malobrojni među nama su uočili opasnosti koje nosi život sa izobiljem hrane (gojaznost, dijabetes) i počeli su da menjaju svoj način ishrane. Ali ljudi većinom i dalje ne shvataju da su vesti za um isto što i šećer za telo. Vesti su lako svarljive. Mediji nas hrane zalogajčićima trivijalnosti, detaljima koji se ne tiču naših života, i zapravo ne zahtevaju da razmišljamo. To je razlog zbog kojeg ne možemo doći u stanje zasićenja. Nasuprot čitanju knjiga ili dužih članaka u časopisima (što zahteva razmišljanje), kratke vesti se mogu progutati u neograničenim količinama. One su za um kao šareni slatkiši. Danas smo, u odnosu prema informacijama, dostigli onu tačku pred kojom smo bili pre dvadeset godina u odnosu prema hrani. Počinjemo da shvatamo koliko su vesti otrovne.

Vesti su beznačajne. Od približno deset hiljada vesti koliko ste pročitali tokom poslednjih dvanaest meseci, pokušajte da navedete bar jednu koja vam je, zahvaljujući tome što ste je pročitali, omogućila da donesete bolju odluku o bilo čemu što se tiče vašeg života ili karijere. Suština je u sledećem: "potrošnja" vesti za vas lično potpuno je beznačajna. Ali ljudima je obično dosta teško da razdvoje bitno od nebitnog. Mnogo je jednostavnije primetiti šta je novo, nego šta je bitno. Borba između "novog" i "bitnog" je fundamentalna borba današnjeg vremena. Medijske kuće žele da verujete da vam spoznaja vesti pruža neku vrstu prednosti u odnosu na druge ljude. I mnogi padaju na to. Postajemo anksiozni kada nam je dotok vesti prekinut. U stvarosti, saznanje o vestima ne samo da nije prednost, nego je čak nedostatak. Što manje vesti "progutate", u većoj ste prednosti u odnosu na druge.

Vesti su otrov za telo. One neprekidno okidaju naš limbički sistem. Kortizol (glukokortikoid) pršti u slapovima od paničnih vesti. Ovo uvodi poremećaje u naš imunitet i sprečava oslobađanje hormona rasta. Drugim rečima, naše telo se nalazi u stanju hroničnog stresa. Visok nivo glukokortikoida izaziva poremećaje u varenju, usporava ili prekida rast kose, ćelija, kostiju, povećava nervozu i stvara podložnost zarazama. Druge moguće nuspojave uključuju strah, agresivnost, suženo vidno polje i gubitak čulnih osećaja.

Vesti izazivaju inhibiciju toka misli. Za razmišljanje je potrebna koncentracija, a za koncentraciju je neophodno da vas ništa ne prekida. Vesti su posebno osmišljene da vas prekidaju. One su poput virusa koji nam odvraćaju pažnju za njihovu sopstvenu svrhu. Teraju nas da razmišljamo plitko. Ali to još nije najgore. Vesti ozbiljno utiču na memoriju. Postoje dve vrste memorije - dugoročna, čiji je kapacitet praktično beskonačan, i radna memorija, čiji je kapacitet ograničen na podatke koji brzo "pobegnu". Putanja od kratkoročne ka dugoročnoj memoriji je usko grlo mozga, ali sve što želite da razumete mora da prođe tim putem. Ako je taj prolaz u prekidu, ništa se ne može probiti. Pošto vesti ometaju koncentraciju, one takođe slabe našu sposobnost razumevanja. Vesti na internetu imaju još gori uticaj. Istraživanje sprovedeno 2001. godine u Kanadi je pokazalo da sposobnost razumevanja opada sa povećanjem broja linkova na internet stranicama. Zbog čega? Zbog toga što svaki put kada tokom čitanja naiđemo na link, naš mozak u najmanju ruku mora da donese odluku "kliknuti, ili ne", što samo po sebi čini ometajući faktor. Vesti su sistem osmišljen sa namerom da vas prekida u redovnom poslu.

/ovo je deo teksta objavljenog u časopisu The Guardian - ceo tekst možete videti ovde/
prevod V.B.

0 comments:

Your opinion...