Petarde

"Kućna kolekcija" koju mi je prošle godine pokazao dečak
iz komšiluka, četvrti razred osnovne
Juče sam saznao da zakida sebi od užine i štedi za petarde. Svaki dan kupi za dvadeset dinara jeftiniji doručak, i sakupio je dovoljno za kutiju svojih omiljenih. Pričam o mom dripcu iz sedmog razreda. Ostalo je nepotrošenih i od prošle godine. Bile su sakrivene u stanu, sakrivene od njega, ali ih je pronašao. Sada je već veliki, lakše mu je da istražuje. Spajdermenske veštine mu nisu strane kad je istraživanje stana u pitanju (pa i neka druga još opasnija istraživanja, ali to je posebna priča). Našao je i novo skrovište, ovog puta ih je on sakrio. Ali je meni u poverenju odao mesto i način sakrivanja arsenala. To su muške stvari, a meni veruje, zna da ga neću odati. Upotrebio sam svo svoje znanje iz geometrije, statike i dinamike da dokučim kako je uspeo da se popne na veš mašinu i zavuče kutije petardi tamo gde ih je zavukao, na najvišu policu visećeg elementa iza peškira, tako reći pod plafon. Poznavajući konfiguraciju terena u kupatilu, to stvarno deluje kao spajdermenska misija. Rekao sam mu da drugi put uzme stolicu, da lepo stane na nju i da se više ne zafrkava sa takvim stvarima jer može da se povredi. Nisam hteo da podižem veliku galamu, bolje da ga kuvam kao žabu u mlakoj vodi. Bar mislim da je to bolje, ko bi ga znao...


Dečak iz komšiluka je i označio svoju kutiju, i to baš kako treba.
On je to shvatio kao dečiju zafrkanciju, ali nije ni svestan
koliko je blizu istine.

Na pakovanju lepo piše - "ne držati u ruci" - što je jedino ispravno.
Uopšte ih ne uzimati u ruke! Jedino što u tom slučaju ne bi mogle
ni da se koriste, što je po meni sasvim ispravno. Samo bih još dodao -
NE KUPOVATI - OPASNO PO ŽIVOT.


Inače, nisam paničar bez realnog osnova, nego zato što znam šta može da se desi sa takvim stvarima. Nažalost, naučio sam na sopstvenom iskustvu. Da se ne udaljavam mnogo od teme, koga interesuje moj događaj neka pročita o tome detaljnije u dodatku na kraju ovog teksta.


Kako dođe decembar, potpuno se pomame za petardama. Svi do jednog, dečaci. Svaki ima svoju kućnu zalihu, i svaka sledeća "bombita" mora biti veća od prethodne, inače nije dovoljno dobra. Prošle godine su krenuli od skoro najmanjih koje postoje. Ako mislite da su te male bezazlene, evo kako izgleda njihovo dejstvo - na snimku je uhvaćen sam trenutak eksplozije, a na prvoj slici je prikazana i veličina bombice. Ne smem ni da zamislim šta bi bilo da nešto pođe kako ne treba.


Ove su bacali za prošlu novu godinu. Te su od najmanjih
koje postoje. Na sledećoj fotografiji se vidi njihovo dejstvo. 


Mala zelena petarda uhvaćena u trenutku eksplozije.
Slika govori više od reči pa ne bih komentarisao.


A prodavci ovih minsko eksplozivnih sredstava trljaju ruke, naravno. Došlo je njihovih pet minuta, samo par puta tokom godine njima cveta posao, i to sada treba iskoristiti. Lager je prepun, u pitanju su desetine kilograma uskladištenog eksploziva, i to gde? U lokalu u prizemlju stambenih višespratnica! Da li je to normalno!? Kako uopšte neko može da dobije dozvolu da otvori TAKAV lokal u stambenoj zgradi. Pogledajte gde su locirane dve prodavnice u mom kvartu, i to samo na nepunih tristo metara jedna od druge!


Da li biste mirno spavali da živite u stanu
iznad prodavnice pirotehnike?


Još jedna, na prvi pogled konkurentska firma,
u prizemlju stambene zgrade. Police prepune
malih šarenih bombica. Lepo sanjajte, komšije...



A evo i kako su pozicionirane ove dve prodavnice jedna u odnosu
na drugu. Nepunih 300 metara rastojanja. Odabrali su kvart gde
živi mlada roditeljska populacija, što samim tim znači da
ovde ima mnogo školske dece, njihove klijentele. Inače,
nebitno za celu priču, ali da spomenem, obe firme su iz jedne
nama susedne države.


A biznis im cveta, uopšte ne smetaju jedno drugom. Čak verujem da je ovakav raspored lokala taktički isplaniran. Ne bi to bilo ništa novo, jer je ova tržišna taktika već oprobana. Isti trik koriste agencije za nekretnine i mnoge druge firme. Ne znam da li je ona priča o Pepsi i Koka Koli samo urbana legenda, ali je u svakom slučaju u pitanju stara i proverena biznis ideja.

18.12.2014. I nova lokacija koju sam otkrio ove godine, naravno opet u stambenoj zgradi:

Prodavnica pirotehnike u Vladike Ćirića na Novom Naselju


Dodatak

Bio sam tada četvrti osnovne. Svi mi, dečaci, smo tada imali pištolje "plašljivce" i igrali smo se Partizana i Nemaca, a uveče smo gledali Otpisane. Nosio sam municiju za taj pištolj "igračku" u džepu pantalona. Dve različite vrste, od kojih jedna sa bakarnim čaurama, u plastičnoj kutiji. Nikada nisam saznao kako je došlo do detonacije - samo pretpostavljam da je nastala neka kobna mešavina isparenja - uglavnom, svi meci iz kutije su rafalno eksplodirali. Na vrlo nezgodnom mestu. Na svu sreću, nisu svi odjednom, i nisu otišli gde ne treba. Odneli su me u urgentnu, u potpuno izgorelim pantalonama, i prvo što su uradili bio je RTG snimak natkolenice da se proveri da neka od čaura nije završila u mesu. A zatim dalja obrada... Da skratim priču, izvukao sam se "samo" sa opekotinama trećeg stepena po celoj natkolenici, i malo slabijim opekotinama niže. Danas, skoro četrdeset godina kasnije, imam samo mali teško vidljiv ožiljak, i sećanje.

0 comments:

Your opinion...