Moneybookers, PayPal, Western Union - bankarska Scila i Haribda (iskustvo običnog smrtnika)

Kao što to obično bude, dok čekam da mi dodje inspiracija za novu pričicu, život je sam napiše, a ja je onda samo bacim na papir. Ovoga puta pisaću o praktičnoj stvari - transferu novca iz inostranstva u Srbiju. Nekome može i koristiti...



Ovaj tekst se odnosi isključivo na korišćenje Moneybookers usluga. Nemojte da vas ovaj tekst obeshrabri, on vam samo ukazuje na neke greške koje možete napraviti prilikom otvaranja naloga, kao i na neke poteškoće koje se javljaju u prvim koracima dok se ne realizuju neke male transakcije koje Moneybookers koristi kao verifikaciju, zbog vaše i njihove sigurnosti. Postoje i drugi servisi koji funkcionišu u Srbiji - primer je 2Checkout opisan u tekstu koji možete pročitati ovde.

Upozorenje - ova priča nije namenjena:
  • osobama poput mene koje ne mogu da smisle knjigovodjstvo i generalno rad sa novcem
  • osobama kratkog fitilja
  • osobama starijim od 65 godina, pošto je (bankarski) horor u pitanju
Priča odslikava realno stanje stvari ako danas želite da naplatite svoje usluge od klijenata iz inostranstva, a živite u zemlji Srbiji međ' šljivama i radite globalni mali biznis. Ova priča nema za cilj da bilo koga odvrati ili pridobije, niti da bilo šta reklamira. Čuo sam je od jednog mog drugara. Radi se prosto o jednom iskustvu koje bi, podeljeno, moglo još nekome da koristi.



Moj drugar Neno se doselio iz Mostara u Novi Sad devedesetih godina proslog veka. Doneo ga je ratni vihor, i bio je prinuđen da se snalazi. Kako je po struci bio mašinski inženjer, primili su ga u firmu koja se bavi mašinskom obradom delova motora, remontom i servisiranjem vozila i drugim stvarima u kojima je Neno bio stručnjak. Vrednim radom, Neno je napredovao na poslu. Ono malo slobodnog vremena koje mu je preostajalo od posla i posvećenosti porodici, koristio je za nešto što je radio iz ljubavi - dizajnirao je poseban model yo-yoa, igračke omiljene u Severnoj Americi, i napravio je sajt o tome. Proizvodnju je organizovao u svojoj firmi, uz saglasnost gazde, lika zvanog Cubi, Cule ili Cile, nisam baš sasvim siguran... Prodaju je obavljao putem pošte, a naplaćivao putem Western Uniona (jeste malo veća provizija, ali - uđeš, izađeš, i ...). Posao sa yo-yoima je išao odlično jer su Ameri naprosto poludeli za njegovim modelom, koji se po kvalitetu i dizajnu izdvajao od svih ostalih na globalnom tržištu. U Americi je našao i firmu koja je bila zainteresovana za plasman njegovog proizvoda. Naručili su probnu količinu od trideset komada yo-yoa.



Da bi klijentu smanjio troškove slanja novca, i sebi i njemu eventualno olakšao proceduru, odlučio je da proba sa nekim od internet servisa za transfer novca. Naravno, prvi na koji je pomislio bio je PayPal. Ali, kako je PayPal trenutno nedostupan u ovoj državi, Neno se malo raspitao, i saznao da servis zvani Moneybookers pruža svoje usluge i u Srbiji.

Posetio je njihov sajt da se informiše. Otvorio je nalog i predložio svom klijentu da sledeći transfer obave korišćenjem ovog servisa. Klijent, koji se nalazio u Arizoni, pristao je, utoliko pre što je već ranije koristio Moneybookers za plaćanje Skype računa. Iznos transakcije je bio 300 evra, ali je Neno predložio, pošto je to radio prvi put, da prvo obave probnu transakciju od 10 evra, pa ako sve bude u redu, prebacili bi ostatak na isti način. Klijent se složio i uplatio dogovorenih 10 evra. Na čuđenje mog drugara, njegov Moneybookers nalog je pokazivao stanje u dinarima, i to po kursu nižem od otkupnog kursa njegove banke. Poslao je prigovor tehničkoj podršci MB-a ali je dobio odgovor da je njegov nalog otvoren u dinarima (verovatno je Neno mahinalno odabrao takvu opciju prilikom kreiranja naloga i ne misleći da bi to kasnije mogao da bude problem) i da to više ne može da se menja pošto je već imao istoriju transakcija, tačnije tu jednu uplatu, a da takođe ne može da otvori drugi nalog, jer ako to pokuša da uradi, trajno i doživotno će mu biti onemogućeno korišćenje usluga MB. (velike li štete)


Dobro, Neno je duboko udahnuo, izbrojao do deset, i krenuo da gleda šta mu je dalje činiti. Pošto sada ima 1000 i neki dinar koji još nisu njegovi, nego stoje negde u virtuelnom prostoru u Engleskoj (MB ima sedište u Londonu), sledeći korak bi bio da taj novac prebaci na račun u svojoj banci. Na MB sajtu je odabrao opciju "povlačenja sredstava" kako se to stručno kaže, i sajt je tražio da Neno upiše SWIFT kod svoje banke i broj svog računa. Swift kod je relativno lako našao i upisao je broj svog, logično, dinarskog racuna. Inicirao je transfer celog iznosa ali ga je MB ljubazno obavestio da mora da ima najmanje 1033 dinara da bi mogao da obavi transakciju. Imao je 1007. Šta da se radi. Obavestio je svog klijenta o tome kako stoje stvari, i zamolio ga da uplati ostatak iznosa uvećan za kursnu razliku zbog konverzije koju radi MB, a da će troškove transfera podeliti. Još Neno tada nije ni slutio koji ga sve troškovi i MB zavrzlame očekuju.


Klijent je, naravno, postupio po dogovoru, i Neno je ponovio postupak za povlačenje sredstava. Instruirao je MB da doznači ceo iznos, ali gle čuda! Dobija obaveštenje da, pošto je u pitanju prvo povlačenje sredstava, mora da zahteva probni iznos koji ne može biti veći od 1200 dinara, te ako ta transakcija uspe, zajedno sa njom će biti dostavljen tajni kod koji će biti potrebno uneti na sajt MB da bi se potom omogućile veće transakcije. Da nije lepo vaspitan kao što jeste, Neno bi sada na glas rekao ono što je pomislio. Ali, nema druge. Naložio je povlačenje 1100 dinara, na šta je MB rekao da će naplatiti proviziju od 1.80 evra i da će transakcija biti kompletirana za 2 do 5 radnih dana.


Neno je čekao da prodje "2 do 5 radnih dana", kako stoji  u MB uslovima za bankarske transfere. Petog (naravno) dana, Neni je zazvonio mobilni, pozivni 011. Zvali su ga iz centrale njegove banke u Beogradu da ga obaveste da postoji problem sa nekom doznakom iz inostranstva i da, što je pre moguće, poseti glavnu filijalu u svom gradu. U redu. Sledećeg dana, SMS poruka istovetne sadržine mu je pristigla da ga podseti, i Neno je posle posla požurio do filijale. Tamo je zatekao nesnosnu gužvu i shvatio je da je iluzorno čekati, pa je odlučio da to ipak ostavi za posle vikenda. Idućeg ponedeljka imao je više sreće, naišao je na slobodnu službenicu. Kada joj je objasnio o čemu se radi, rekla mu je da je u pitanju veliki problem i da ona to ne može da reši, pa ga je uputila na kontrolora. Kontrolor ni sam nije bio siguran šta da radi, pa je zamolio Nena da mu iz mobilnog očita broj sa koga su ga zvali iz Beograda, kako bi on zvao na isti taj broj radi konsultacija. Pošto je obavio razgovor sa centralom, ljubazni kontrolor mu je objasnio da je MB izvršio doznaku u evrima, i da će oni samo ovoga puta svom uvaženom klijentu izaći u susret i zavesti doznaku na devizni račun, ali da sledeća uplata nema nikakve šanse da prodje jer će biti odbijena već u Beču, gde se nalazi još centralnija centrala dotične Banke. I, pored svega, Neno je morao da potpiše izjavu o osnovu uplate, koja se dostavlja Narodnoj Banci Srbije (čitaj - na ovo će da ide i porez!). I naravno, Banka je naplatila i svoj deo, 3 evra provizije za transfer. Dakle, od "povučenih" 10 evra, MB je uzeo cirka 2, Banka 3, sve ukupno - cirka 50% (još neoporezovano!).


Sledećeg dana, Neno je korišćenjem internet portala svoje banke proverio stanje na svom deviznom računu, i iznos je bio uredno zaveden, što bi se reklo - pare su legle.


Sada bi, poštovani strpljivi čitaoče, bio pravi trenutak da se napravi kafe-pauza, pošto priči još nije blizu kraj...


Pa da nastavimo. Ode Neno kući, skuva kaficu, sedne za komp, i uradi ono što je jedino delovalo da nije zabranjeno po politici MB-a, a to je promena broja računa. Obzirom da je sada znao da će sve doznake ići u evrima (sa oduzetom provizijom, i dva puta odbijenom kursnom razlikom - prvo prilikom konverzije u dinare jer mu tako vode račun, a zatim ponovo prilikom konverzije u evre, jer mu tako šalju novac, i sve to po nepovoljnijem od najnepovoljnijeg kursa), Neno na MB sajtu zameni broj dinarskog za broj svog evro računa. Sada je preostalo da se pokuša prebaciti preostalih dve stotine i devedesetak evrića. Da li na MB-u postoji brži, jeftiniji način da se to uradi, upita se Neno. Pregledao je ponuđene opcije, i pronašao da je jedna od opcija korišćenje Visa Virtuon kartice, tačnije, deviznog tekućeg računa. Hajde da pokuša i sa tim! Pošto je uneo tražene podatke sa kartice, MB je tražio i sledeće - sada se dobro držite za stolicu - da Neno klikne u ček boksić kojim potvrđuje, što će reći potpisuje, da će određeni, ne baš precizno definisani iznos, koristiti za kockarske svrhe! Sam Mefisto zna šta se može kriti iza ovoga, i Neno je istog momenta odustao od svake pomisli da koristi ovaj način transfera!


Pošto je promenio broj računa, očekivao je da ga može snaći ista tortura kao kod prethodnog transfera - probni iznos, provizija, još jedna provizija, izjava, i sve ostalo... Ali setio se da je MB spominjao neki tajni kod... Ma sve je ovde neka tajna i misterija! Nikakav mail sa tajnim kodom nije stigao posle prve transakcije, niti je Neno dobio od Banke bilo kakav papir ili potvrdu da je prva transakcija uopšte obavljena, i jedina mogućnost je bila da je tajni kod prosleđen u dokumentaciji zajedno sa prvim iznosom koji je ranije prebačen i da se nalazi u državnoj centrali Banke. Neno je ponovo potražio broj iz Beograda sa koga je imao poziv, i javila se ljubazna službenica sa kojom je već ranije razgovarao. Pošto je shvatila problematiku, pristala je da pogleda da li se u primljenoj dokumentaciji nalazi nešto što liči na tajni kod, ali tek pošto je prethodno izvršila identifikaciju klijenta traženjem JMBG-a, DNK-a, JBMLG-a i svega što banke inače traže u sličnim situacijama... I na kraju, tajni kod je saopšten, unet u MB masku, prihvaćen, MB je omogućio transfer celog (!) preostalog iznosa minus 1.80, dva do pet radnih dana, i - već znate...


Naravno, ovde nisam spomenuo da je Neno još nekoliko puta slao protestna pisma tehničkoj podršci MB-a, ali, kao što možete i sami pretpostaviti, izuzev što su bili napadno učtivi u svojim odgovorima, nisu uradili ništa.


Posle pet (naravno) radnih dana, ponovo stiže poziv iz matične filijale sa obaveštenjem da je pristigla doznaka iz inostranstava i da Neno mora lično da poseti filijalu da bi potpisao izjavu za Narodnu Banku kako bi iznos mogao biti proknjižen. Još tri evra provizije, porez, i ostalo, izračunajte sami ako imate snage.


Na kraju svega, Neno je još pitao preljubaznog kontrolora da li on ima nekih saznanja o tome da se u Srbiji u skorije vreme može očekivati PayPal. Kontrolor je samo slegnuo ramenima, i  iskreno rekao da "nema baš mnogo nade"... Treba li još šta reći?

A, da, još i ovo - Moneybookers je nedavno promenio naziv u Skrill.

Mislim da ovoj priči zaključak nije potreban. Jasno je da PayPala nema i da ga skoro biti neće, imamo Western Union koji skupo naplaćuje svoje usluge, ali radi, a kada jedan put proživite Moneybookers iskustvo, shvatite da je skupo relativna stvar.
Enhanced by Zemanta

12 comments:

  1. Malo je preuveličano :) A usto svi ti pazment procesoru rade isto. PayPal je čak najozloglašeniji pa mu se ne treba mnogo radovati.

    ReplyDelete
  2. U Makedoniji je isto :)
    A verovatno i u CG i BiH :D

    ReplyDelete
  3. Koristio sam usluge Moneybookers-a pre 2 god. za naplatu 600$ iz Australije. Jedini problem koji sam imao jeste to da sam morao da cekam tacno 21 dan na proveru mojih podataka jer sam iz ozloglasene Srbije (naravno trazili su mi skeniranu prvu strane pasosa). Srecom u startu sam otvorio racun u evrima tako da nisam imao pomenuti problem, ali zaista sam morao da diktiram kod operateru iz banke kao i da idem da potpisem brdo nekih ugovora. Sve Ostalo je proslo ok, pare su legle, uzeli su oko 2, 3 evra provizije, sada se ni ne secam.

    ReplyDelete
  4. Ima li neko iskustva sa koriscenjem njihove kartice i podizanjem sa bankomata? Mislim da ima i ta opcija.

    ReplyDelete
  5. Ovde je rec o individualoj neupucenosti dotcnog "Nene" koji je bez mnogo razmisljanja i skroz naivno pristupio otvaranju MoneyBookers account-a.

    Ne znam sto si ovako ocrnio MB ovde kad je princip veoma slican kao i kod drugih servisa koji se bave transferom novca. PayPal takodje...

    Za one u buduce koji zele da koriste usluge MB-a evo par stvari koji je pozeljno da znate kaki ne bi doziveli isto sto i junak iz ove price.

    1. Morate posedovati devizni racun u banci (Intesa vam je najbrza, Vojvodjanska ima najmanje provizije).
    2.Potrebne su vam informaicje o iban i swift kodu koji ukoliko ne znate, traizite od sluzbenika u banci da vam istampa.
    3. Prilikom otvaranja MB account-a postavite da vam je euro default valuta.
    4. Da bi bill verifikovani I mogli slobodno da vrsite transakcije potrebno je da prvi withdraw bude 10 eura. Taj novac ce vam u roku od 3-5 dana stici na devizni racun I tom prilikom bice vam poslat i verifikacioni cod koji ce te upisati u predvidjeno polje na MB sajtu.
    5. Posle toga mozete slobodno koristiti Vas MB account, stim sto ce te kad predjete odredjenu svotu novca (ne mogu sad da se setim koja je to tacno cifra) morati da dostavite skeniran dokumenat scime dokazujet da ste vi vlasnik.
    6. To je I poslednja stvar koji ce vam Mb traziti.
    7. Ako ste pristalica PayPal-a znajte da vas sve ova isto ceka i tamo.

    Vidite, i nije bas sve tako crno... ;)

    ReplyDelete
  6. Kao korisnik Moneybookersa mogu samo reci PRETERASTE GA I TO DOBRANO.
    Uopste nije bilo tako komplikovano sto se mene tice (naravno nisam birao dinare???), jedino sto sam isto imao problema sa kodom, pa su mi poslali postom pismo sa kodom da bi sigurnosna procedura bila ispostovana. Skinu 1.80E za transakciju, ali banka (Intesa) mi nista ne skida...

    Ono sto je Nino trebao da uradi je "da je Pera odmah otisao u policiju" odnosno da progugla i nadje uputstvo na forumima ljudi koji objasnjavaju kako to najefikasnije odraditi...

    ReplyDelete
  7. Ovo je najčudnije MB iskustvo za koje sam čuo. Radim kao frelance grafički dizajner i svakog meseca zaradjeni novac dobijam preko moneybookersa i nikada nisam imao ni priblizno slicnu situaciju, niti sam cuo da je iko ikada imao slican problem, a poznajem dosta ljudi koji ga profesionalno koriste. Novac uglavnom primam u dolarima i MB ga konvertuje u eure (opredilio sam se za racun u eurima) i konverzija je bukvalno u cent po medjunardnom odnosu euro-dolar. Ovde ne mogu da me zezaju sa kursom jer podizem eure.

    Kako god, cela prica mi je toliko cudna da mi je potpuno nestvarna... I ohrabrio bih sve da pre koriste Moneybookers nego lopovski Wester Union.

    Pozdrav!

    ReplyDelete
  8. Hvala svima na komentarima, svaka dodatna informacija je korisna. Očigledno su svi imali različita iskustva. Ono što mogu da kažem, to je da priča nije ni preuveličana ni nestvarna nego potpuno istinita do najsitnijeg detalja, bar što se tiče protokola sa MB i domaćom bankom (jedino je Arizona izmišljena, u stvarnosti je bila u pitanju evropska država - neko je napomenuo da MB ne radi u Americi, zaista ne znam, nisam proveravao, ali to je i nebitno za ovu priču). Mada je u formi priče, ovaj post treba shvatiti kao uputstvo, a nijedno uputstvo nije kompletno ako ne ukaže na moguće greške i probleme. Ako neko zna za detaljnije uputstvo od ovoga, a da važi za Srbiju, čekam link...

    ReplyDelete
  9. Sve pohvale za MB, jedan od najboljih servisa i najjeftinih za transfer novca kod nas, vec godinama unazad ga koristim u kominaciji sa banka intesa radi bez greske, perfektno.

    ReplyDelete
  10. Koliku proviziju uzima Intesa u vašem slučaju? Do sada smo u komentarima imali dve različite verzije - da Intesa ne uzima ništa, i da Vojvođanska uzima manje od Intese što bi značilo da Intesa ipak uzima nešto... Što se tiče Raiffeisen, provereno, kod njih je 3 evra i verovatno su najskuplji.

    ReplyDelete
  11. Ma ne da je tako kako je prošao Neno, nego jos i gore. Jeste da sve malo lakše funkcioniše kada se od početka do kraja ne napravi ni jedan jedini propust, ali s obzirom da procedura i nije bas jednostavna malo je onih srecnika kojima sve to prodje bez i jedne greškice. A ako kiksneš na bilo kojem koraku, ne mozes se izvući bez raznih neprijatnosi i naravno, nervoze.
    Svakako, kada se udje u fazon i navikne na proceduru, onda je već sve OK, pogotovo ako jos pristiže i dobra kinta.

    ReplyDelete
  12. Ovde su stvari preuvelicane...Neno ne zna kako se MB koristi pa je zato lose prosao...da ga nije mrzilo da malo pretrazuje na netu saznao bi de jedini trosak za preuzimanje sa MB-a je 1.80€ i da treba da sacheka nedelju dana i to je sve...ja ovaj servis koristim vec godinama u Srbiji i od kada znam za njega tako radi :)

    ReplyDelete